Velike kodifikacije pravnih normi, u koje spadaju i veliki kodeksi na polju obligacija, pa tako i jugoslovenski Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, sa kasnijim izmjenama i dopunama, nikada ne prestaju da žive. Profesor Perović je tome, vizionarski, dodao da «vremenom, upotrebom državne vlasti, oni mogu biti stavljeni van snage, ali, van snage života, nikada». Oni se «ko bolest večita nasleđuju, od kolena do kolena potežu, od mesta k mestu tiho se protežu».
UDK 347.447.54:366.542](497.6) Prof. dr Branko Morait* MATERIJALNOPRAVNE I PROCESNOPRAVNE KOMPONENTE DEFINISANJA PRAVA POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI Apstrakt: U članku se izlaže stanje i perspektive razvoja zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini.Uprkos početnom fragmentarnom preuzimanju pojedinih potrošačkih direktiva EU,ovaj proces je usporen. Usvojen je kodifikovan zakon o zaštiti potrošačkih prava i omogućenasudska zaštita […]
Velike kodifikacije pravnih normi, u koje spadaju i veliki kodeksi na polju obligacija, pa tako i jugoslovenski Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, sa kasnijim izmjenama i dopunama, nikada ne prestaju da žive. Profesor Perović je tome, vizionarski, dodao da «vremenom, upotrebom državne vlasti, oni mogu biti stavljeni van snage, ali, van snage života, nikada». Oni se «ko bolest večita nasleđuju, od kolena do kolena potežu, od mesta k mestu tiho se protežu».
U ovom izlaganju pokušat ćemo prezentirati problematiku zakonskog uredjivanja zaštite potrošača u tranzicijskoj zemlji kakva je Bosna i Hercegovina koja teži priključenju Evropskoj Uniji i koja ulaže znatne napore da uz pomoć medjunarodne zajednice ove aktivnosti što uspješnije provede. Radi preglednosti rada osvrnućemo se na pitanje razvoja pravne zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini, de lege lata i de lege ferenda i zaštite potrošača u pravu EU, izvorima prava zaštite potrošača, osnovnim obilježjima pravne zaštite potrošača, kao i javnopravnim i privatnopravnim aspektom zaštite potrošača. Težište izlaganja biće na privatnopravnom aspektu zaštite potrošača kako kroz opšte odredbe obligacionog prava de lege lata i de lege ferenda, tako i kroz posebne propise sadržane u Zakonu o zaštiti potrošača Bosne i Hercegovine.[1] Obligacionopravnu regulativu koja uključuje zaštitu potrošača izložićemo kroz dva osnovna aspekta: ugovornopravni i odštetnopravni.
Kao nova pravosudna institucija, Sud Bosne i Hercegovine svoju nadležnost u parničnim stvarima zasniva na odredbama Zakona o parničnom postupku pred Sudom BiH, a iz toga se povremeno javlja i sukob nadležnosti koji rješava Upravno odjeljenje Suda BiH. U članku su prezentirana iskustva Upravnog odjeljenja Suda u rješevanu sukoba nadležnosti i dati su tipični primjeri sudskih odluka.
Pod izvorima obligacionog prava podrazumijevaju se formalni izvori, u prvom redu, zakonski akti. U širem smislu, pod izvorima obligacvionog prava, podrazumijevaju se i zakonom priznati običaji, uzanse, sudska praksa i pravna nauka. Pitanja revizije izvora obligacionog prava dobijaju na aktuelnosti zbog procesa pridruživanja Evropskoj Uniji koja od svojih članica zahtijeva uniformnost i harmonizaciju propisa. U ovom članku razmotrićemo zakon kao izvor obligacionog prava, s obzirom da se ove godine navršava trideset godina od donošenja jugoslovenskog Zakona o obligacionim odnosima. Aktuelnost ovog pitanja je tim veća iz razloga što se u Bosni i Hercegovini pristupilo reformi privrednog prava u čijim okvirima se pristupilo izradi Nacrta zakona o obligacionim odnosima.