Pod izvorima obligacionog prava podrazumijevaju se formalni izvori, u prvom redu, zakonski akti. U širem smislu, pod izvorima obligacvionog prava, podrazumijevaju se i zakonom priznati običaji, uzanse, sudska praksa i pravna nauka. Pitanja revizije izvora obligacionog prava dobijaju na aktuelnosti zbog procesa pridruživanja Evropskoj Uniji koja od svojih članica zahtijeva uniformnost i harmonizaciju propisa. U ovom članku razmotrićemo zakon kao izvor obligacionog prava, s obzirom da se ove godine navršava trideset godina od donošenja jugoslovenskog Zakona o obligacionim odnosima. Aktuelnost ovog pitanja je tim veća iz razloga što se u Bosni i Hercegovini pristupilo reformi privrednog prava u čijim okvirima se pristupilo izradi Nacrta zakona o obligacionim odnosima.